Aspekti Moralne Odgovornosti

Moral ima tri aspekta: moralni, nemoralni i amoralni. Da biste bili moralna osoba, ne morate samo da se pridržavate društvenih pravila. Treba razviti urođeno osećanje empatije prema svim bićima da ono postane neizbrisiva struktura uma.

Biti nemoralna osoba znači nepoštovanje društvenih običaja i zakona. Nemoralni ljudi ne poštuju moralnu odgovornost prema drugima. Nemoralna osoba ne postupa prema empatiji i saosećanju iako razlikuje dobro od pogrešnog. Za njih je pravilo „Ja prvi“, čak i ako to znači kršenje društvenih pravila i život van moralnih normi.

Amoralni ljudi i amoral, nisu tako česti. Amoralna osoba sebe uglavnom isključuje iz društva zbog psiholoških problema. Oni ne vide svet ispravnog ili pogrešnog, pa stoga nemaju moralni kompas, ograničenja ili principe. Nažalost, mnogi amoralni ljudi postaju lideri. Oni mogu lako i bez savesti da ubiju milione ljudi. Ove ljude zovemo zli.

1. Moralne dileme: Svi smo mi, ponekad, zarobljeni u spoljnim okolnostima koje su van naše kontrole. Način na koji reagujemo na te situacije, oblikuje ili menja aspekte strukture našeg uma. U nekim okolnostima, naš osećaj moralne odgovornosti, ojačan postupcima drugih, može uticati na kolektivnu strukturu uma jednog sloja društva ili čak cele nacije. Kako bi se neko od nas ponašao u situacijama koje postavljaju ozbiljne moralne dileme? Šta obuhvata princip moralne odgovornosti?

2. Moralna odgovornost: U suštini, ideja moralne odgovornosti pretpostavlja da smo raspoloženi, u različitim društveno-političkim i individualnim okolnostima, da pokažemo empatiju prema našim bližnjima i čitavom životu na ovoj planeti. Iako naziv „moralna odgovornost” može da nosi svečanost univerzalnog principa, postoje mnogi aspekti ovog principa, onoliko mogućnosti koliko i ljudi na zemlji. Svi pokazuju višestruki niz ljudske empatije. Ova sklonost ka empatiji je evidentna u prirodnim krizama izazvanim požarima, poplavama, glađu i tako dalje, kao i onima koje je napravio čovek, kao što su politički prevrati koji pogađaju milione ljudi.

3. Dela izvršenja i propusta: S druge strane, dela izvršenja su ona koja činimo, čak i sa entuzijazmom, kada aktivno učestvujemo u ispunjavanju naređenja da ubijemo, osakatimo, uništimo ili napustimo bilo kakvu dobronamernost ili empatiju prema drugim ljudskim bićima, naše životne sredine i tako dalje. Radnje izvršenja se dešavaju kada sarađujemo sa počiniocima da bismo viktimizirali i dehumanizovali druge. Dela propusta se prvenstveno čine kada ćutimo, pasivni čak i kada znamo da nas okružuju zlo i haos. Dela propusta se dešavaju kada smo pogođeni moralnim slepilom i okrenemo se ili čak ne priznamo žrtve, iako su često na vidiku. Mi svojim nečinjenjem možemo pomoći da se oni dalje pozicioniraju kao žrtve.

4. Dela empatije: Dela hrabrosti, empatije i humanosti predstavljaju protivtežu moralno destruktivnim delima izvršenja i propusta, kada govorimo i rizikujemo kaznu ili čak smrt, sledimo svoja uverenja, naše veroispovesti i branimo druge. Ako nema protivteže, postoji vakum koji se lako popunjava apatijom i moralnim slepilom ljudi koji su posebno krivi za dela propusta. Čuveni filozof 20. veka i komentator naše kulture i društva, Hana Arent, svedočila je na suđenju nacističkim ratnim zločincima. Na početku ju je pogodila izjava jednog od nacističkih oficira na suđenju generalu Ajhmanu. Njegov stav prema njegovom ubistvu stotina, ako ne i hiljada, jevrejskih (i drugih) žrtava je bio da je „samo radio jedan dan“. Kako je Arentova slavno skovala frazu, „zastrašujuća banalnost zla“ u njegovoj izjavi ju je proganjala. Njena spoznaja da je kolektivna Hitlerova struktura uma tako ležerno ogrezla u takvom dnevnom užasu, bila je za nju zastrašujuća. Prikazivao je način razmišljanja koji nije ni moralan ni nemoralan, već ledeno hladan amoral.