Duhovnost

Duhovnost je suština onoga ko smo mi kao ljudska bića, predstavlja i definiše naš „duh“. Duh se može opisati kao sopstvo koje je odvojeno od tela. Kao takvi, svi imamo duh. Duhovnost je akcija koja se preduzima da se kultiviše i ojača naša duša, suština, prava priroda. Kada je naš duh jak, mi smo prirodno otporniji, što znači da se lako možemo oporaviti od nevolja. Stoga je praktikovanje duhovnosti zaista put ka otpornosti.

Verujem da većina ljudi prihvata i lako razume koncept unutrašnjeg duha u odnosu na telo i da mi nismo naša tela. U stvari, mi nismo čak ni naše misli ni naše emocije. Mi smo svesni posmatrač ovih iskustava. Ipak, izvan ovog osnovnog pojma, postoji mnogo duhovne konfuzije, posebno kada je u pitanju duhovna praksa. Jedna od mojih omiljenih analogija za podsticanje duhovne jasnoće odnosi se na opšti koncept „fizičke“ kondicije. Duhovnost je za otpornost isto što je za telo vežba fizičke spremnosti. Kada praktikujemo duhovnost, jačamo i gradimo svoje mentalne i emocionalne mišiće. Kako duh jača, postajemo duhovno spremniji i prirodno otporniji. U stvari, duhovnost je toliko moćna da pozitivno utiče na svaki aspekt našeg ukupnog zdravlja i blagostanja, uključujući i fizičko telo. Postoji niz načina na koje možemo izabrati da fizički vežbamo telo. Slično tome, postoji mnogo načina koje možemo izabrati da praktikujemo duhovnost. Na primer, mnogi ljudi odlučuju da praktikuju duhovnost kroz religiju. Ipak, moglo bi se reći da ima mnogo ljudi koji su religiozni a koji nisu duhovno sposobni.

Postoji mnogo ljudi koji imaju članstvo u teretani i koriste resurse obezbeđene u teretani da vežbaju svoje telo i izgrade fizičku snagu mišića. Takođe postoji mnogo različitih tipova teretana. Mnogi, verovatno većina, koji pripadaju teretani takođe vežbaju van teretane. Takođe ima mnogo onih koji redovno vežbaju, ali ne idu u teretanu. Do jačanja duha dolazi kada se povežemo sa ljudima, mestima i iskustvima koja jačaju mentalni sklop i neguju pozitivne emocije. Kao takva, duhovnost je i univerzalna i lična u odnosu na to kada, gde i kako se ovo jačanje duha dešava. Jedan od najmoćnijih načina da se praktikuje duhovnost je kroz dosledno negovanje univerzalnih duhovnih principa, kao što su hrabrost, saosećanje, zahvalnost, praštanje i ljubav. Svesnost i druge meditativne vežbe su uobičajena praksa unutar sebe koja pomaže pojedincima da kultivišu ove duhovne principe. Neki drugi primeri koji će biti ličniji za pojedinca, jesu praktikovanje duhovnosti kroz povezivanje sa prirodom, odnose sa drugima, humaitarni rad ili volonterizam i/ili umetničke aktivnosti kao što su muzika i umetnost. Fizičke vežbe, same po sebi, takođe su duhovna praksa. Možete koristiti jedan ili više različitih resursa da praktikujete duhovnost i ojačate svoj duh da postanete otporniji. Jasno je da postoji mnogo različitih načina na koje duh može da oslabi, kao što su tuga, trauma i bilo koja mentalna ili fizička bolest. Duhovna praksa će ojačati duh koji je oslabljen, kao što će vežbanje ojačati oslabljene mišiće.