Okean proizvodi veci deo kiseonika na planeti

Kada ste poslednji put razmišljali o svom disanju? Odmah udahnite i razmislite o tome. Dišete jer vam je potreban kiseonik, gas koji čini 21 odsto Zemljine atmosfere. Možda ste već znali da kiseonik dolazi od fotosintetskih organizama poput biljaka. Ali da li ste znali da većina kiseonika koji udišete dolazi od organizama u okeanu?

Više od polovine kiseonika koji udišemo, dolazi iz morskih fotosintezatora, poput fitoplanktona i morskih algi. Oni koriste ugljen -dioksid, vodu i energiju Sunca za proizvodnju hrane za sebe, oslobađajući pritom kiseonik. Drugim rečima, oni fotosintetizuju. I to rade u okeanu.

Fotosintezatori su dugo u okeanu. Kopnene biljke počinju da se pojavljuju u fosilnim zapisima pre 470 miliona godina, pre nego što su dinosaurusi lutali zemljom. Ali okean je milijardu godina pre toga proizvodio kiseonik. Najstariji poznati fosil potiče iz morske cijanobakterije, sićušnozelenog fotosintezatora koji je oslobađao kiseonik pre 3,5 milijardi godina. Na neki način, okeanu dugujemo sav kiseonik koji dolazi i iz kopnenih biljaka, jer su kopnene biljke evoluirale iz zelenih morskih algi. U proizvodnji kiseonika u atmosferi, okean ima, veliku prednost.

Ali duga istorija fotosinteze okeana ne bi nam bila važna da nije fotosintetizatora koji danas u njoj žive. Od ovih, najupečatljivija je još jedna cijanobakterija nazvana Prochlorococcus. Procenjuje se da je Prochlorococcus obilniji od bilo kog drugog fotosintetizatora na planeti i da je odgovoran za proizvodnju 20 odsto kiseonika u atmosferi. Jedan na svakih pet udisaja, dugujemo Prochlorococcusu. Takođe je neverovatna činjenica da su naučnici otkrili ovaj izuzetno bogat fotosintezator tek 1988. godine!

Još jedan od okeanskih fotosintezatora je impresivan iz drugog razloga. Podsetimo se da je Sunčeva svetlost neophodna za fotosintezu. To znači da svi morski fotosintezatori moraju da žive u onome što naučnici zovu „fotička zona“ – sloj na vrhu okeana koji je osvetljen sunčevom svetlošću. Fotička zona se prostire na oko 200 metara ispod površine okeana, ali je teško postaviti dubinsku granicu na nju, jer fotosintezatori nastavljaju da fotosintezu spuštaju dalje nego što smo mislili da je moguće. Osamsto osamdeset i šest stopa ispod površine okeana, jedva da biste mogli da vidite svetlost. Ali vrsta crvenih algi koja se zove Corallinales ipak fotosintetizuje na toj dubini. Crvena boja Corallinalesa potiče od pigmenta koji mu omogućava da apsorbuje plavo i zeleno svetlo, što je otprilike jedina vrsta svetlosti koja uspeva da se filtrira do neverovatnih dubina na kojima Corallinales živi. Ovaj fotosintezator proizvodi kiseonik uprkos tome što ima pristup samo najsitnijem delu sunčeve svetlosti.

Bez obzira da li su evoluirali najranije, fotosintetizirali najviše ili nastanili najdublje, morski fotosintetizatori su neophodni za naš opstanak. Da ih nema, ne bismo disali. Zato, s vremena na vreme, odvojite trenutak da se setite okeana i njegovih fotosintezatora. Pomažu vam pri svakom udisaju.