Bebe imaju vise kostiju nego odrasli ljudi

Za one koji to već ne znaju, činjenica da bebe imaju više kostiju od odraslih, moglo bi biti veliko iznenađenje. Ako ste ikada držali bebu u naručju, verovatno ste bili zapanjeni koliko su njihova tela mekana. S obzirom na to, čini se gotovo nemogućim da bi ti mali udovi, glava i torzo mogli sadrzati više kostiju nego telo odrasle osobe. Odrasli se takođe osećaju prilično ‘koštano’, pa je ova činjenica definitivno čudna.

Pitanje je, zašto odrasli imaju manje kostiju nego bebe? Gde nestaju dodatne kosti?

Koliko kostiju imaju bebe?

Pitanje je koliko bebe imaju kostiju vise od odraslih! Odgovor je oko 90-95 kostiju! Beba se rodi sa oko 300 kostiju, dok odrasla osoba ima 206 kostiju. Nema rasprave da bebe imaju znatno veći broj kostiju od odraslih. Razlog tome je hrskavica.

Hrskavica

Hrskavica je gumena podloga koja prekriva i štiti krajeve dugih kostiju u zglobovima. To je u osnovi glatko, elastično tkivo koje se lako može pronaći u ušima, grudnom košu, nosu i drugim delovima tela. Hrskavica nije jaka kao kost niti fleksibilna poput mišića.

Vrste hrskavice

Postoje tri različite vrste hrskavice; Elastična hrskavica, nalazi se u spiljnim ušnim zaliscima i u delovima grkljana, hijalinska hrskavica, nalazi se u nosu, ušima, dušniku, delovima grkljana i manjim respiratornim cevima, i vlaknasta hrskavica koja se nalazi u kralježnici i meniskusu.

Bebe su manje koštane sa dobrim razlogom; da nije tako,, to bi učinilo radjanje gotovo nemogućim. Tela odojčadi moraju biti izuzetno mekana i vitka kako bi se uopste mogla roditi!

Osifikacija

Osifikacija je pretvaranje hrskavice u kost, je razlog zašto odrasli imaju manje kostiju nego bebe.

Bebe se rađaju s više hrskavice koja se postupno vremenom pretvara u kost kroz proces koji se naziva endohondralna okoštalost . Ovo je vitalni deo razvojnih faza fetusa i dovodi do stvaranja koštanog tkiva u teelu. Kako beba raste, hrskavica se zamenjuje koštanim matricama. Ovdje soli kalcijuma (koje bebe dobivaju iz prehrane) stvaraju otvrdnute kosti. Ovo je razlog zašto odrasli imaju manje kostiju nego bebe, jer se za bebe mnogi mali koštani segmenti spajaju i formiraju jednu kost.

Postoje brojni znakovi na telu koji ilustruju zašto postoji takva razlika u broju kostiju kod beba i odraslih. Jedan dobar primer za to je „meka tačka“ na bebinim glavama. Vjerovatno vam je rečeno da je ne pritiskate jer bi to moglo deformisati bebinu glavu ili uzrokovati unutrasnje povrede. Međutim, kako beba raste, to meko mesto magično nestaje!

Ako bebina lobanja (u dobi od 1 ili 2 godine) ima 8 sitnih koštanih segmenata, taj će se broj smanjiti na 4 kada beba postane punoletna.

Nekoliko zanimljivih činjenica o kostima:

1. Hyoid , kost u obliku slova V koja se nalazi u podnožju jezika, jedina je kost u telu koja nije povezana ni s jednom drugom kosti.
2. Femur (nalazi se u gornjem delu bedra) je najduža kost, dok je stapes (smešten u uhu) najmanja kost u ljudskom telu.

Iako kosti prestaju rasti tokom puberteta, njihova snaga i gustoća se menjaju tokom života.

Najčešće lomljene kosti u ljudskom telu su one na rukama, koje čine gotovo polovinu svih slomljenih kostiju. Skelet čini petinu telesne mase prosečnog čoveka