Meseci naseg Suncevog sistema

U nasem Suncevom sistemu postoji vise od 200 prirodnih satelita

Mesec, poznat i kao prirodni satelit koji kruži oko planeta i asteroida u našem Sunčevom sistemu. Zemlja ima jedan Mesec, a u Sunčevom sistemu ima više od 200 Meseca. Većina velikih planeta – osim Merkura i Venere – imaju Mesece.

Pluton i neke druge patuljaste planete, kao i mnogi asteroidi, takođe imaju male Mesece. Saturn i Jupiter imaju najviše Meseca, sa desetinama koje kruže oko svake od dve džinovske planete. 

Meseci dolaze u mnogim oblicima, veličinama i vrstama. Nekoliko njih imaju atmosferu, pa čak i skrivene okeane ispod svojih površina. Većina planetarnih Meseca verovatno je nastala od diskova gasa i prašine koji su kružili oko planeta u ranom Sunčevom sistemu, mada su neki “zarobljeni” objekti koji su nastali na drugom mestu i pali u orbitu oko većih svetova. 

Meseci u našem Sunčevom sistemu: 

Mesec planete ZEMLJA

Naš jedini prirodni satelit je stabilizujuća sila koja čini planetu prijatnijim mestom za život. 

Meseci planete MARS

Mars ima dva Meseca: Deimos I Fobos (eng.Phobos). 

Fobos je veći. On kruži oko Marsa tri puta dnevno i toliko je blizu površine planete da se na nekim lokacijama na Marsu ne može uvek videti. Fobos se približava Marsu brzinom od 1,8 metara svakih sto godina; tom brzinom će se ili srušiti na Mars za 50 miliona godina ili će se raspasti u prsten. Njegova najistaknutija karakteristika je krater Stickney (9,7 kilometara) dug 6 milja, čiji udar uzrokuje šare po površini Meseca. 

Meseci planete JUPITER

Planeta Jupiter ima ukupno 79 Meseca otkrivenih do sada, uključujući ledenu Evropu sa svojim skrivenim okeanom.

Meseci planete SATURN

Saturnovi prirodni sateliti su brojni i raznovrsni kreću se u rasponu od sićušnih satelita manjih od 1 km do ogromnog Titana, koji je veći od planete Merkur. Saturn ima 62 poznata satelita, od kojih 53 ima imena, a samo 13 imaju prečnik veći od 50 km. Sedam Saturnovih satelita su dovoljno veliki da bi bili elipsoidnog oblika, iako su samo Titan i Reja trenutno u hidrostatičkoj ravnoteži. Od posebnog značajna među Saturnovim satelitima su Titan, drugi po veličini Mesec u Sunčevom sistemu, sa atmosferom bogatom azotom, nalik Zemljinoj i predelima sa ugljovodoničnim jezerima i suvim rečnim dolinama, i Encelad koji emituje mlazeve gasa i prašine i mogao bi da sadrži vodu u tečnom stanju pod svojim južnim polom.

Dvadeset četiri Saturnovih Meseca su regularni sateliti sa orbitama koje nisu potpuno usaglašene se Saturnovom ekvatorijalnom ravni. Ovde spadaju sedam glavnih satelita, četiri malih satelita postoji u trojanskog orbiti sa većim satelitima, dva međusobno ko-orbitalna satelita i dva satelita su pratioci Saturnovog F prstena. Druga dva poznata satelita orbitiraju ununtar praznina Saturnovih prstena. Satelit Hiperion, orbitira u rezonanci sa Titanom. Preostali regularni sateliti orbitiraju u blizini spoljne ivice A prstena, u okviru G prstena i između velikih satelita Mimas i Encelad.

Preostalih sateliti su nepravilni sateliti, čije su orbite su mnogo dalje od Saturna i jako su nagnute. Oni najverovatnije predstavljaju zarobljene male planete, ili krhotine nastale raspadom takvih tela koje su nastale njihovim sudarom. Najveći od nepravilnih satelita je Feba, deveti satelit Saturna otkriven krajem 19. veka.

Precizan broj Saturnovih satelita ne može biti utvđen jer ne postoji jasna granica između mnogobrojnih malih nepoznatih objekata koji formiraju Saturnovog prsten i većih objekata koji su označeni kao sateliti. Do sada je otkriveno više od 150 veoma malih objekata po šupljinama koje stvaraju svojim kretanjem unutar prstena.

Meseci planete URAN

Do danas je pronađeno ukupno 27 Uranovih satelita. Uran je sve donedavno, sa svojih tadašnjih 20 poznatih satelita, držao rekord u Sunčevu sistemu, dok ga nedavno nisu pretekli Saturn sa 31 i Jupiter s ukupno 61 satelitom. Za razliku od ostalih planeta čiji sateliti dobivaju imena po mitskim likovima, Uranovi sateliti su dobijali imena likova iz dela Vilijama Šekspira i Aleksandra Poupa.

Meseci planete NEPTUN

Planeta Neptun ima 14 poznatih satelita: jedan veliki − Triton i 13 malih. Reč je o raznolikom sastavu, kako po udaljenosti, tako i po samim mesecima.

Daleko najveći, zauzimajući više od 99,5% mase u orbiti oko Neptuna te jedini koji je dovoljno masivan da bude sferičan, jest Triton. Za razliku od drugih velikih satelita u Sunčevom sastavu, Triton ima retrogradnu orbitu što daje naslutiti da je zahvaćen, a ne formiran na mestu; najverojatnije kao patuljasti planet iz Kuiperovog pojasa. 1989. Triton je do otkrića Eride bio najhladniji objekt ikad izmeren u Sunčevom sastavu, s procenjenom temperaturom od -235 °C (38 K).

Neptunov drugi poznati satelit (prema redu otkrivanja), nepravilni mesec Nereida, ima jednu od najekscentričnijih orbita od svih prirodnih satelita Sunčevog sastava. Ekscentricitet od 0,7512 daje joj apoapsis koji iznosi sedam puta udaljenosti periapsisa od Neptuna.

Meseci planete PLUTON

Planeta Pluton ima pet poznatih prirodnih satelita. Mesec Haron je toliko veliki da ljulja Pluton.