Aurovil, dokaz da je utopija moguća na Zemlji?
UNESCO je naselje proglasio „međunardnim gradom“ i procenjuje se da ga trenutno naseljavaju ljudi koji su došli iz preko 50 svetskih zemalja
Blizu Čenaja u južnoj Indiji, nedaleko od obale okeana nalazi se gradić od oko 3000 žitelja, jedinstven u svetu. U pitanju je Aurovil (Auroville), utopijsko mesto koje omogućava ljudima svih polova, profesija, veroispovesti i nacija da žive u miru i slozi. UNESCO je naselje proglasio „međunardnim gradom“ i procenjuje se da ga trenutno naseljavaju ljudi koji su došli iz preko 50 svetskih zemalja.
Kako funcioniše utopija na delu?
U gradu nema upotrebe novca - umesto njega se koristi „autocard“, nema političke podele – oformljeni su samo pojedini odbori koji kontrolišu život u gradu, ne postoji koncept religije, nema policije – zabranjene su bilo kakve kriminalne radnje kao i upotreba automobila na teritoriji grada ali nema nikog ko bi vas prisilno naterao da se pridržavate propisa. Policija nije potrebna, dovoljno je što stanovnici veruju jedan drugom!? I ono što je najvažnije nema nikakve podele među ljudima.
Žitelji se trude da grad bude samostalan i samoodrživ. Uzgajaju sopstveno voće i povrće, ekološki besprekorno. Proizvode sopstveno mleko i većinu proizvoda koji su neophodni za svakodnevni život, koristeći isključivo obnovljive izvore energije. U poslednje vreme organizuju se i projekti obuke mladih u smeru najnovijih IT dostignuća.
Kako je nastao jedan ovakav grad?
Ideja ovakvog naselja može se pronaći u delima mnogih mislilaca i filozofa kroz istoriju. U vreme cvetanja „hipi“ kulture na mnogim mestima u svetu bilo je sličnih pokušaja. Baš u to vreme spiritualni guru Mirra Alfassa, poznata pod nadimkom “Majka” lansirala je ideju koja se uzima kao preteča današnjeg Aurovila. Njen plan grada koji bi bio podeljen u 4 zone kasnije su doradili poznati arhitekti Rodžer Anger, Anupama Kundo i drugi stvorivši infrastrukturu koja svoje prve stanovnike prihvata 1968. godine.
Dakle, sve je počelo od ideje da na planeti treba da postoji naselje (a kasnije i više njih) koje bi u svakom smislu bilo samostalno, nijedna država ne bi imala nikakva prava ili vlast nad njim. Stanovnici bi bili dobrovoljci koji žele da žive u skladnoj i ravnopravnoj zajednici, oslobođeni svih stega kojima ih društvo kakvo poznajemo sputava. Za neke sve ovo zvuči kao savršeni pokušaj utopije na Zemlji dok drugi pak u njemu vide tek mesto gde će pokušati da pobegnu oni koji se u “normalnom” svetu nisu snašli. Bilo kako bilo, Aurovil je jedinstveno naselje na svetu, potpuno drugačiji grad koji nas duboko u 21-om veku vraća u period procvata “hipi”kulture ali i navodi na razmišljanja o nekim važnim životnim pitanjima.
Koja je vaša reakcija?