Najdugovječniji ministar Rusije: Pad moćnog i vječnog Šojgua

Sergej Šojgu je bio jedan od najdugovečnijih ministara, čovek koji je bio podoban za sve sisteme

Poslednjih nedelja se sve glasnije spekulisalo o smeni ministra obrane Rusije Sergeja Šojgua, koji je zaista i dobio otkaz 13. maja.

On je vršio dužnost ministra obrane od 2012. godine, a na tu poziciju došao je s mesta ministra civilne zaštite, funkcije koju je obavljao od 1994. godine. Dakle, ministar Šojgu praktično je neokrznut prošao smenu vlasti i dočekao novog predsednika Vladimira Putina 2000. godine.

To ga čini jednim od najdugovečnijih ministara, čovekom koji je bio podoban za sve sisteme. Bio je veoma popularan i u javnosti pa su ga građani Rusije više puta isticali kao najpopularnijeg ministra i uglavnom s odobravanjem gledali na njegove poteze, piše Index.hr. 

Šojguov pad popularnosti

Naravno, situacija se počela menjati početkom „specijalne vojne operacije“, odnosno pokretanjem invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Scene s početka rata kada su ruski tenkovi nemoćno stajali u kolonama i neuspešno zauzimanje Kijeva drastično su uticali na popularnost ministra Šojgua.

U to vreme i na Telegram kanalima i u mainstream medijima naveliko se počelo pisati o korupciji u ruskoj vojsci, užasnim uslovima, nedisciplini itd. Glavne mete bili su upravo Šojgu i general Gerasimov. Istovremeno je jačala opoziciona struktura u vojsci s glavnim akterima generalom Surovikinom i prvim čovekom Vagnera Jevgenijem Prigožinom.

Smena Gerasimova i pobunjeni Prigožin

Nakon početne faze rata u Ukrajini dogodila se smena u vođstvu vojske kada je general Surovikin preuzeo dužnost glavnog načelnika Oružanih snaga Ruske Federacije. On je tada suočio rusku javnost s teškim stanjem ruske vojske, formirao tzv. Surovikinovu liniju, povukao vojsku preko Dnjepra i utvrdio pozicije.

To je omogućilo Ukrajini da uđe u praktički prazan Herson, a ruskim snagama da se oporave i utvrde linije, koje su do danas praktički nepromenjene.

Ipak, kako je postojala izvesna borba između dva tabora, general Surovikin ubrzo je smenjen te je vraćen Gerasimov. U to vreme, Prigožin je krenuo na Moskvu sa svojim jedinicama, što je ruska javnost već gotovo zaboravila.

U tom haotičnom razdoblju vojska se držala po strani terajući politički vrh u Kremlju da zasuče rukave i rešava probleme koje su, kako su iz vrha vojske smatrali, sami zakuvali.