Da li okupljanje građana za slobodu može da bude napad na državu?
Aktivisti za zaštitu životne sredine smatraju da je eksploatacija litijuma u okviru projekta Jadar, koji planira britansko-australijska rudarska kompanija Rio Tinto u dolini rijeke Jadar na zapadu zemlje, štetna po zdravlje ljudi i okolinu, zbog čega su protesti eskalirali nakon nedavnog potpisivanja sporazuma Srbije i EU o strateškom partnerstvu za održive sirovine, među kojima je i litijum.
Organizatori nedjeljnih protesta u Beogradu najavili su da će podnijeti žalbe na pritvor uhapšenih građana i upozorili vlasti na moguće radikalne mjere ukoliko njihovi saborci ne budu oslobođeni do srijede u podne.
Okupljanje građana nije napad na ustavni poredak. Pravo na mirno okupljanje i izražavanje mišljenja je zagarantovano Ustavom Republike Srbije, kao i međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima.
Ustav Srbije, u članu 54, garantuje pravo građanima da se slobodno okupljaju, pod uslovom da se okupljanje održava na miran način i da ne ugrožava javni red i mir.
Napad na ustavni poredak podrazumeva svaku radnju ili skup radnji koje imaju za cilj nasilno menjanje ili ukidanje ustava neke države, kao i narušavanje njenog zakonitog i ustavnog uređenja. Ovakve aktivnosti mogu uključivati oružane pobune, pokušaje državnog udara, terorističke napade, kao i druge oblike nasilja koje ugrožavaju stabilnost i sigurnost države.
Ustavni poredak je ključni element pravnog i političkog sistema svake države, i njegova zaštita je od suštinskog značaja za očuvanje demokratije, vladavine prava i ljudskih prava. Napadi na ustavni poredak često se tretiraju kao najteži oblici kriminala, a u mnogim državama ovakve aktivnosti su strogo kažnjive prema krivičnom zakonu.
U državama poput Srbije, Bosna i Hercegovine i drugih zemalja u regionu, zakonske odredbe jasno definišu šta se smatra napadom na ustavni poredak, uključujući planiranje, organizaciju i izvršenje takvih djela i predviđaju stroge kazne za počinioce.
Napad na ustavni poredak može imati dalekosežne posljedice, uključujući političku nestabilnost, ekonomske probleme, i pogoršanje međunarodnih odnosa. Zbog toga države preduzimaju različite mere kako bi se zaštitile od ovakvih pretnji, uključujući obaveštajni rad, zakonodavne mere, i međunarodnu saradnju u borbi protiv terorizma i ekstremizma.
U Srbiji se napad na ustavni poredak tretira kao ozbiljno krivično delo i zakonski je regulisan kroz Krivični zakon Republike Srbije.
Prema ovom zakonu, svaka aktivnost koja ima za cilj nasilno menjanje ustava, narušavanje teritorijalne celovitosti, ili rušenje demokratskog poretka, smatra se napadom na ustavni poredak i strogo se kažnjava. Ove aktivnosti obuhvataju pokušaje državnog udara, terorističke akte, oružane pobune, kao i bilo kakve druge nasilne akcije koje ugrožavaju sigurnost i stabilnost države.
Nedavno je u Srbiji bilo nekoliko slučajeva gde su pojedini politički akteri i organizacije bili optuženi za djelovanje protiv ustavnog poretka. Iako ove optužbe nisu uvek dovele do osuđujućih presuda, one su izazvale značajnu pažnju javnosti i medija, posebno u kontekstu političkih tenzija i polarizacije unutar zemlje.
Vlasti u Srbiji preduzimaju različite mjere kako bi se suočile s potencijalnim pretnjama po ustavni poredak, uključujući zakonodavne mjere, pojačane bezbednosne operacije, i saradnju sa međunarodnim partnerima u borbi protiv terorizma i ekstremizma.
Svaki slučaj koji se smatra napadom na ustavni poredak pažljivo se ispituje, a procesuiranje počinilaca je u nadležnosti sudova, uz podršku policije i obaveštajnih službi.
Koja je vaša reakcija?
