Džejmi Oliver. Kuhinja je igralište!

Iako odavno nije klinac, mnogi od nas će ga upamtiti upravo kao takvog, na prvi pogled iritantnog „malog od kuhinje“ koji je delovao kao da je zagrizao više nego što može da pojede, a onda je to dobro sažvakao i svima očitao lekciju; unevši preko potrebnu novu svežinu u pomalo okoštali svet kulinarstva. Mislim, mladi i mršavi kuvar razbarušene frizure (ko je to još video?!), koji tamo nešto prčka oko šporeta, bez blama pokazuje i sopstvene greške i sve to opisuje s jakim kokni akcentom... kakav hipsteraj! A opet, iako ste za mnoge slavne šefove kuhinja današnjice ponešto načuli samo ako ste ipak bar malo dublje ušli u materiju, Džejmi Oliver vam je nesumnjivo odlično poznat čak i ukoliko se vaše lično kuvarsko umeće nije odmaklo dalje od zagorele kajgane i supruge ili supruga koji se nekom neobjašnjivom magijom uvek pobrine da vas na stolu dočeka toplo jelo kada se umorni vratite sa posla. E, to se zove uspeh...

Nije od onih koji su snagu crpili iz neke tužne životne priče koja iznenada dobija filmski hepiend. Naprotiv, može se reći da mu je životni put bio gotovo unapred zacrtan, samo što je njemu pošlo za rukom da ga izdigne na umnogome viši nivo od očekivanog. Džejmi Oliver rođen je 1975. kao James Trevor Oliver u engleskom gradiću Klaveringu i od malih nogu je bio okružen kuvanjem u tamošnjem porodičnom pabu, svakodnevno je vežbao, pentrajući se na stolice da bi mogao da dohvati kuhinjski pult i navodno je već sa 11 godina umeo da secka povrće kao veliki. Njegova majka Sali kaže da je iza sebe uvek ostavljao potpuni haos i takav je i dan danas, nekonvencionalan i jako voli da sve pravi golim rukama, što je takođe bila potpuna novina za laičke oči nas posmatrača koje su do tada učene da kuhinja profesionaloca treba da izgleda uredno poput laboratorije ili nikad upotrebljavane kuhinje neke starlete koja je naprasno odlučila da se obožavaocima prikaže i kao sjajna domaćica.

Verovatno tu i treba tražiti ključne razloge njegovog meteorskog uspeha širom sveta. Džejmi Oliver je jednostavno demistifikovao kuhinju, pretvorivši zatvoreni hram izveštačenih, snobovskih kuvara u svima dostupno dečije igralište gde se plastelin i drvene bojice zamenjuju ljuštilicom za krompir i začinima i gde je (skoro) sve dozvoljeno, gde su greške sastavni deo procesa, a finalni proizvod, ma kako ispao, svakog učesnika čini naročito ponosnim na sopstvenu kulinarsku evoluciju. Činio je to potpuno ležerno, na simpatično drzak način na ivici nestašnog faula, u farmericama i ispasanoj košulji, demonstrirajući prezir prema ukalupljenoj beloj kuvarskoj uniformi, što mu sve skupa isprva nesumnjivo nije donelo naklonost kolega iz kuvarske kaste, ali je zato obične ljude navelo da povrate veru u sebe, te da ih natera da i sami pokušaju da pripreme maštovite i ukusne obroke naizgled ni iz čega, odnosno od onoga što im se slučajno zateklo u frižideru ili pored čega svakog dana prolaze na pijaci ili u supermarketu. „Pukka“, što bi rekao Džejmi, stalno nam iznova promovišući ovu frazu iz engleskog slenga preuzetu od Indusa, koja se istovremeno može prevesti kao „prvoklasno“ i „originalno“, ali i „dobro svršeno“...

Prvi profesionalni angažman van porodičnog ugostiteljstva bio mu je na poziciji šefa za peciva i deserte u malom italijanskom restoranu, nakon čega, kao šesnaestogodišnjak, upisuje vestiminsterski koledž za ketering i tu zapravo zaista i definitivno otvara sva svoja čula za kulinarstvo, obilno okružen, prema sopstvenom priznanju, znatno talentovanijima od sebe od kojih je mogao puno toga da nauči. Prethodno je iznenada napustio klasično obrazovanje i tek godinama kasnije je javno priznao da je razlog tome disleksija, zbog čega nikada nije uspeo da čita knjigu duže od 10 minuta a da ne zaspi. Neko vreme provodi u Francuskoj, detaljno se upoznajući s tamošnjom kuhinjom i raskošnom kulturom, a nakon povratka tri i po godine je radio u čuvenom londonskom River kafeu, što će mu zauvek promeniti život. Kako i sam kaže, upravo je tu naučio sve o vremenu i trudu neophodnom da bi se napravila najsvežija, najiskrenija i savršeno ukusna hrana. Međutim, kako to danas obično biva, džaba ti svo znanje, umeće i iskustvo ako nisi primećen od strane „pravih ljudi“, a Džejmi je imao sreće da ga 1997. zapaze producenti BBC-a kada se uzgredno pojavio u dokumentarcu o ovom restoranu u produkciji pomenute TV kompanije. Ponuđen mu je angažman i iste godine Oliver doživljava svoj samostalni televizijski debi u emisiji Naked Chef (kod nas je prevedena kao „Goli ručak“), dok mu istoimena knjiga/kuvar postaje apsolutni bestseler u Ujedinjenom kraljevstvu. Njegova popularnost preko noći je bila tolika da je pre isteka te godine pozvan i u Dauning strit, da iza vrata čuvenog kućnog broja 10. pripremi svečani ručak za tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera i njegovog italijanskog kolegu Masima D’Alemu. Ovo se opet pokazalo kao odlična reklama, te je tokom karijere kuvao za mnoge slavne ličnosti, uključujući i britansku kraljevsku porodicu, a mnoge je i podučavao kulinarskim veštinama, neke pred kamerama, a druge privatno.



Nakon čak 10 sezona emitovanja „Golog ručka“, usledilo je još nekoliko odlično prodavanih knjiga i omiljenih televizijskih emisija, među kojima posebno valja istaći Džejmijevu kuhinju iz 2002, u kojoj Oliver pokušava da od 15 nezaposlenih i socijalno problematičnih mladih ljudi načini dobre kuvare. Iz ovoga je proistekao i njegov sada već čuveni restoran Petnaest (Fifteen), koji iz godine u godinu ponavlja ovaj proces i obučava mlade, dezorijentisane ljude usađujući im ljubav prema kulinarstvu i dajući tako novi i potpuno drugačiji smisao njihovim životima. Tu nije bio kraj i Džejmi Oliver danas poseduje pet zasebnih restoranskih brendova, od kojih su neki dobili i svoje franšize u drugim krajevima sveta. Logično, slavu je pratilo i bogatstvo, a njegovo se procenjuje na oko 240 miliona funti, što ga stavlja među top 10 najbogatijih Britanaca. Istini za volju, mogao je lepe kamare novčanica da strpa u džepove i znatno ranije, jer su popularnost „Golog ručka“ pratile i brojne, unosne ponude magazina da se poenta emisije bukvalizuje tako što bi se fotografisao nag. Sve ih je odbio i ostao normalan i prizeman, u međuvremenu i porodični čovek, te otac četvoro dece koji nije dozvolio da ga pare iskvare i skrenu sa plemenite životne misije koju je sebi postavio, naprotiv...

Jedini osvedočeni marketinški kompromis koji je napravio bio je kada je 2000. pristao da postane zaštitno lice britanskog lanca supermarketa Sainsbury za čak dva miliona funti godišnje, ali ta ljubav nikada nije bila naročito idilična s obzirom da je Džejmi redovno isticao kako nikad ne kupuje u supermarketima, već u prodavnicama zdrave hrane. „Sainsbury“ je na kraju raskinuo ugovor sa Oliverom, ali tek 11 godina i 22 miliona kasnije.

Iskustva iz projekta „Fifteen“ i sopstvena narastajuća porodica probudili su u njemu interesovanje za to šta rade i kako se van kuće hrane deca, a ono što je saznao bilo je poražavajuće. Tako je 2005. nastao dokumentarac „Džejmijeva školska kuhinja“ s ciljem da poboljša kvalitet i nutricionu vrednost ishrane đaka u školama u Engleskoj, što je dalje dovelo do kampanje „Nahrani me bolje“ za radikalne promene u školskim menzama prevashodno pojednostavljene brze hrane. Ideja je bila da se školama dokaže da učenicima mogu da serviraju i zdravu a pritom ekonomski isplativu hranu koju će deca voleti da jedu, mada je sve ovo na kraju bezmalo dovelo do „đačke revolucije“ revoltirane dece koja su duboko ogrezla u kulturu brze hrane. Pa ipak, nimalo nije obeshrabren nego borbu za zdravu ishranu nastavlja i dalje projektima Jamie’s Ministry of Food kojim besplatno podučava ljude kako da kuvaju jednostavno, ukusno, hranljivo i pre svega zdravo, te Jamie’s Food Revolution, koji je sa sličnom tematikom okrenut pre svega američkom tržištu i ponajviše zabrinut za poboljšanje ishrane dece i omladine koja zbog prekomerne konzumacije brze hrane muku muče s gojaznošću od malih nogu. Njegova neumorna prekookeanska kampanja je posle više bezuspešnih pokušaja prošle godine konačno naterala „McDonald’s“ da javno obeća promenu recepture smese za svoje hamburgere, koju je slavni kuvar nazvao „ružičastim muljem“ i ukazao na pogubnost hemikalija koje se tamo koriste u preradi govedine.

- Znam da me mnogi ne vole! Kome bi se svideo balavac koji u njihove živote pokušava da unese promene, ma kako one bile dobre? Mnogima idem na živce, iako se stalno trudim da budem dobar dečko. Ipak, slepo se držim svojih uverenja i ne odustajem od njih... – izjavio je jednom prilikom Džejmi Oliver i nastavio po svome, ne mareći za manjinu koja ga mrzi i na radost svih koji ga obožavaju.

Džejmi Oliver smatra da je suština zdrave ishrane u balansu, da je potpuno OK povremeno smazati picu za večeru i poveće parče torte za užinu, ali da moramo naučiti da na vreme prepoznamo kada počinjemo da preterujemo i da zdrava ishrana ipak mora da nam bude prioritet u svakodnevnom životu. Njegih 10 jednostavnih pravila za to izgleda ovako:

1. „Kuvajte od nule“, imajte kontrolu nad svim namirnicama

2. „Jedite balansirano“, unoseći proporcionalno sve vrste namirnica

3. „Pojedite dugu“, uživajte u hrani svih oblika i boja, jer svaka od njih donosi druge nutritivne vrednosti i vitamine

4. „Razumite šta jedete“, istražujte, učite

5. „Jedite hranljive kalorije“, potrudite se da vam hrana sadrži vitamine, proteine, minerale, vlakna i zdravu masnoću

6. „Ne preskačite doručak“, jer je to najbolji starter vašeg organizma koji vas čini budnijim i energičnijim tokom dana

7. „Čitajte sitna slova“, jer je veoma važno obratiti pažnju na ono što piše na pakovanjima namirnica, đavo je u detaljima

8. „Pijte puno vode“, dobra hidratacija je veoma važan deo ishrane

9. „Budite aktivni“, vežbanje je veoma važan faktor zdravog života

10. „Spavajte dobro“, tokom sna nam se telo regeneriše i kvalitetan san je esencijalan za sposobnost učenja i razvoja

Izvor: https://www.vinoifino.rs/fino/sefovi/sef_dzejmi_oliver_kuhinja_je_igraliste_vinski_magazin_vino_i_fino_39