Klimatske promene – istine i zablude

Piše: Jelena Kostić

https://www.svetnauke.org/23914-klimatske-promene-istine-i-zablude 

Već decenijama naučnici koji proučavaju klimatske promene upozoravaju na velike posledice klimatske krize prouzrokovane ljudskim delovanjem. I pored toga, brojni mitovi vezani za klimatske promene kruže među ljudima, a neki od njih su veoma rašireni. Hajde da proverimo one najčešće.

Objašnjenja data u tekstu zasnivaju se na razgovoru vođenom sa profesorom Vilfridom Vinivarterom (Wilfried Winiwarter) koji radi na institutu IIASA (International Institute for Applied Systems Analysis) u Austriji.

Mit: Klimatske promene nemaju veze sa ljudskim delovanjem, one postoje oduvek!

Istina: U toku geološkog razvoja zemlje dolazilo je do brojnih klimatskih promena. Ali u poslednjih 10.000 godina, što se otprilike poklapa sa počecima ljudske civilizacije, klima je bila stabilna. Ono što je specifično kod aktuelnih promena je njihova brzina. „Srednja temperatura na površini zemlje se u poslednjih četrdesetak godina očigledno brže menja nego u prethodnih 2000 godina“, kaže prof. Vinivarter. Svi dokazi koje su naučnici prikupili nedvosmisleno pokazuju da je ljudska aktivnost dovela do povećane koncentracija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, posebno CO2 i da to objašnjava ovaj brz porast temperature u prethodnih nekoliko decenija.

Mit: Posledice klimatskih promena nisu toliko strašne.

Istina: Već sada svedočimo ekstremnim vremenskim prilikama u različitim delovima sveta. S obzirom na to da već emitovani gasovi ostaju u atmosferi decenijama, a da se na to dodaje i buduća emisija, verovatnoća pojave ekstremnih klimatskih uslova se povećava. U našem okruženju uglavnom još uvek ima dovoljno vode i poljoprivredne proizvodnje, ali u mnogim delovima sveta već sada imaju problema sa nedostatkom vode za piće i za navodnjavanje useva. I u tom smislu će situacija biti sve gora jer sa toplotnim talasima dolaze i nedostatak vode i gubici u poljoprivrednoj proizvodnji, što ugrožava snabdevanje stanovništva hranom i vodom, a što dalje može dovesti i do konflikata unutar jedne države ili između zemalja.

Mit: Kina je veći zagađivač od Sjedinjenih Američkih Država.

Istina: Kina u poslednjih par decenija beleži značajan ekonomski rast. Tačno je da od 2006. godine emisija ugljendioksida u Kini prevazilazi emisiju u SAD-u, ali ako uzmemo u obzir to je kinesko stanovništvo više od četiri puta brojnije u odnosu na stanovništvo Sjedinjenih Američkih Država, dolazimo do zaključka da po glavi stanovnika Kina emituje jedva polovinu emisije ugljendioksida u odnosu na SAD. Po rečima Vinivartera, emisija ugljendioksida u Austriji po glavi stanovnika otprilike je jednaka emisiji u Kini. Pritom, treba imati u vidu i to da su zapadnoevropske zemlje veliki deo svoje proizvodnje izmestile u Kinu. Na taj način, roba proizvedena za potrošnju na zapadnom tržištu prouzrokuje emisiju ugljendioksida u Kini.

Mit: Moja zemlja je premala da bi bilo šta promenila.

Istina: Svaka zemlja ima isti uticaj kao i bilo koji drugi region sa istim brojem stanovnika. Ne treba ovaj problem ograničavati nacionalnim granicama jer su i posledice globalne. Bogate i inovativne zemlje treba da budu primer ostalima, ali svako treba da pruži maksimalni doprinos. On se može sastojati u uštedi energije kroz izolaciju zgrada, efikasnijem javnom prevozu, povećanoj upotrebi obnovljivih izvora energije kao što su solarni paneli i sl.

Mit: Zaštita klime nas vraća u kameno doba!

Istina: Upravo je suprotno, neuvažavanje upozorenja koja dobijamo od prirode nas vodi u kameno doba. „Raspoloživi resursi se mogu upotrebiti na različite načine. Možemo ih uložiti u inovativne tehnologije, a možemo ih koristiti i za saniranje posledica klimatskih promena“, kaže prof. Vinivarter. Bez značajne redukcije emisije ugljendioksida, troškovi saniranja posledica biće previsoki i neće pritom ni moći da isprave sve štete koje će nastati.

Rešenje je u odmerenom i racionalnom korišćenju energije i resursa uopšte, pre svega onih proizvoda ili usluga koji zahtevaju veliku potrošnju energije. Dakle, ničega se ne morate odreći, ako ga koristite u razumnoj meri. Jer prava ušteda je jedino moguća kroz smanjenje suvišne potrošnje, koja je glavna odlika savremenog potrošačkog društva. Popravite umesto da kupujete novo, ugasite svetlo u sobi u kojoj ne boravite, prošetajte nekad umesto da idete autom, koristite javni gradski prevoz umesto sopstvenog automobila. Zbir malih doprinosa svakog pojedinca tako postaje jedan veliki doprinos očuvanju naše planete za nas same i za buduće generacije.