Žilavka, vino koje plemeni!
Izraz „vino koje plemeni“ odnosi se na vino koje sa vremenom postaje bolje, razvija složenije arome i ukuse, i dobija na kvalitetu kroz proces starenja. Ovo se dešava zahvaljujući različitim hemijskim reakcijama koje se odvijaju u vinu dok ono odležava u bocama ili bačvama. Takva vina se često nazivaju i „vina za odležavanje“ ili „vina koja sazrjevaju.“
Žilavka je autohtona sorta grožđa koja se prvenstveno uzgaja u Hercegovini, području koje obuhvata južnu Bosnu i Hercegovinu.
To je jedna od najstarijih sorti vina u regionu i ima duboko ukorenjenu tradiciju u ovoj oblasti. Vino proizvedeno od žilavke često se smatra simbolom hercegovačkog vinogradarstva.
Karakteristike sorte žilavka:
Boja grožđa: Žilavka je bela sorta grožđa.
Ukus i aroma: Vino žilavka karakteriše bogatstvo ukusa s notama breskve, jabuke, i meda, uz blagu mineralnost koja dolazi od hercegovačkog tla. Obično je suvo, sa svežom kiselošću i često ima bogato telo, što ga čini izuzetno prijatnim za konzumaciju.
Alkohol: Vina od žilavke često imaju relativno visok sadržaj alkohola, obično između 12% i 14%.
Područje uzgoja:
Hercegovina: Najvažniji region za uzgoj žilavke je Hercegovina, gde su suva klima, mnogo sunčanih dana i krečnjačko tlo idealni za ovu sortu.
Tradicija i istorija:
Poreklo: Žilavka je stara sorta koja se uzgaja vekovima u Hercegovini. Njeno ime potiče od reči „žilav“, što može ukazivati na otpornost biljke ili teksturu grožđa.
Kultura vina: Žilavka se koristi za proizvodnju vina koja su tradicionalno povezana sa svakodnevnim životom i slavama u Hercegovini. Vino od žilavke često se poslužuje uz tradicionalna jela poput jagnjetine, pršuta, i sira.
Preporuka za konzumaciju:
Serviranje: Vino žilavka najbolje se služi rashlađeno na temperaturi između 8°C i 12°C.
Uparivanje s hranom: Odlično se slaže s ribom, morskim plodovima, bijelim mesom, kao i sa blagim sirevima. Njegova svežina i mineralnost čine ga pogodnim za raznovrsne kuhinje, ali je posebno dobro uz hercegovačke specijalitete.
Vino od žilavke uživa veliku popularnost ne samo u Bosni i Hercegovini već i širom regiona, zahvaljujući svojoj jedinstvenoj kvaliteti i bogatoj tradiciji.
Šta se dešava tokom odležavanja:
Smanjenje tanina: Tanini, koji mogu dati gorak ukus mladom crvenom vinu, s vremenom se omekšavaju, čineći vino blažim i prijatnijim za piće.
Razvoj aroma: Vina razvijaju kompleksnije arome, prelazeći od svežih voćnih nota ka sekundarnim i tercijarnim aromama, koje mogu uključivati začine, zemljane note, duvan, vanilu, med, suvo voće, orašaste plodove, i mnogo više.
Promjena boje: Crvena vina postaju svetlija, a bela vina često dobijaju dublje zlatne tonove kako stare.
Čuvanje i serviranje:
Uslovi čuvanja: Vina koja plemene treba čuvati na konstantnoj temperaturi (oko 12-15°C), sa odgovarajućom vlažnošću i u mračnom okruženju kako bi se sprečilo prerano sazrevanje ili oštećenje vina.
Dekantiranje: Starija vina često zahtevaju dekantiranje kako bi se uklonio talog koji se može formirati tokom dugog odležavanja, ali i kako bi se omogućilo vinu da „prodiše“ pre posluživanja.
Vina koja plemene su cjenjena zbog svoje složenosti, dubine ukusa i istorije, što ih često čini kolekcionarskim predmetima i posebnim uživanjem za ljubitelje vina.
Koja je vaša reakcija?
