Usljed klimatskih promjena! Destinacije koje će uskoro nestati

Usled velikih klimatskih promena ali i mnogobrojnih drugih faktora mnoge popularne destinacije osuđene su na propast. Neke od njih će "ispariti" sa lica Zemlje još za našeg života.

Pregled ćemo započeti rajskim ostrvima - Maldivima. Usled stalnog podizanja svetskog mora izvesno je da će jedna od najprestižnijih svetskih destinacija postati deo podvodnog sveta. Najoptimističnije prognoze kažu da u Maldivima možemo uživati još najviše 100 godina, verovatno i kraće. Slična sudbina sprema se ostrvskoj državi Tuvalu ali i mnogim drugim.

Pluća naše planete, amazonska prašuma gube svoju bitku sa čovečanstvom. Potreba za agrarnim površinama i prehranom sve većeg broja stanovnika ali i ekonomska korist od seče drveća uslovljava rapidno smanjenje površine pod prašumom. Teško je prognozirati kada će Amazon kapitulirati ali je takav ishod nažalost sve izvesniji.

Erozija će uništiti neke od najznačajnijih svetskih spomenika poput egipatskih piramida ili Sfinge. Osim što porastom zagađenja "kisele kiše" sve više spiraju površinske delove spomenika podzemne vode i kanalizacioni sistemi prete da oslabe osnovu samih spomenika i konačno ih uruše. Ipak, veruje se da će čitav ovaj proces potrajati i da ćemo ipak imati prilike da još neko vreme uživamo u čudima antičke arhitekture.

Mnogo je alarmantnija situacija sa Velikim koralnim grebenom. Poznato je da su korali izuzetno osetljivi na zagađenje i porast temperature vode. Neke pesimističnije prognoze kažu da će 30-e godine ovog veka biti poslednje u njegovom postojanju. Definitivno treba požuriti i posetiti ovo neverovatno čudo prirode dok još uvek imate priliku.

Globalno otopljavanje sa sobom nosi i logičnu posledicu topljenja večnog snega i leda na našoj planeti. I dok će kontinentalne ledene površine izdržati još neko vreme (ne zna se koliko) predeli pod alpskim lednicima, prelepi patagonijski glečeri kao i oni u Glečer nacionalnom parku u Montani  (SAD) i mnogi drugi broje svoje poslednje dane na Zemlji.

Mrtvo more na granici Jordana i Izraela izgubilo je trećinu svoje teritorije u poslednje 4 decenije. Veliki ekonomski značaj reke Jordan koja ga hrani vodom u kombinaciji sa tonjenjem terena utiču na to da će ovo more postojati još najviše 50 godina. Posle toga postaće suva i beživotna pustinja.

Ovom spisku moramo dodati i močvaru Everglejds kao i Basen Konga u Africi. Oba pomenuta rezervata su na rubu uništenja zbog ljudskog faktora koji se ogleda u dovođenju životinjskih i biljnih vrsta koje tu ne pripadaju i preterane eksploatacije prirodnih resursa. Venecija i Meksiko Siti sa druge strane tonu sve većom brzinom i prema naučnim proračunima decenije ih dele od potpunog nestaka sa lica Zemlje. Požari i deforestizacija će veoma brzo u istoriju poslati čuvene šume Madagaskara dok će erozija sa sobom odneti Sejšele a u kombinaciji sa milionima nepažljivih turista ista sudbina očekuje i Maču Pikču. Turisti polako ali sigurno uništavaju i prelepe izvore Pamukale u Turskoj. Ljudska nepažnja učinuila je da bar trećina Kineskog zida sada izgleda kao ruina uz tendenciju nastavka krađe njegovih gradivnih delova. Drevni grad Timbuktu takođe lagano nestaje jer rastresiti materijal od kog je napravljen sve slabije odoleva zubu vremena. Prirodne tempirane bombe kao što su super vulkan ispod Jeloustona ili raseda San Andreas kad-tad će uništiti velike prostore oko sebe ma da nauka nije još uvek u mogućnosti da predvidi kada.

Preostaje nam da napravimo sebi listu destinacija koje "moramo" obići dok još nije kasno ali pre svega da pokušamo da probudimo svest kod sebe i drugih na važnost očuvanja kulturnog, istorijskog i prirodnog nasleđa na našoj planeti.