Doping u sportu!

Doping u sportu u svojoj osnovi predstavlja upotrebu nedozvoljenih supstanci sa ciljem da se povećaju fizičke sposobnosti sportista i tako na nečastan način dođe do sportskih rezultata u nefer uslovima, ali pravila za doping imaju i šire značenje.

Nažalost, ovom metodom su se koristili mnogi sportisti kroz istoriju, među kojima su i neka izuzetno poznata imena poput Maradone, Tajsona Geja, Marije Šarapove i mnogih drugih.

Šta sve obuhvata doping u sportu?

Kršenje doping pravila podrazumjeva sledeće:

Prisustvo nedozvoljenih supstanci u krvi sportiste prilikom doping testiranja;

Korišćenje ili pokušaj korišćenja supstanca koje se smatraju dopingom;

Odbijanje ili bilo koja druga vrsta izbegavanja za davanje uzorka radi provere dopinga;

Ometanje testiranja na doping;

Pored upotrebe doping sredstava, ni posedovanje nije dozvoljeno;

Pomaganje ili učestvovanje u dopingu;

Kršenje zahtjeva da sportista bude prisutan tokom testiranja kada nisu u toku takmičenja;

Neovlašćena promena delova procedure kontrole;

Svaki vid ohrabrivanja ili nagovaranja sportista da koriste doping sredstva.

Dakle, za povredu antidoping pravila se podrazumeva znatno širi spektar ponašanja i aktivnosti, od samog pronalaska nedozvoljenih supstanci u krvi. Sve to sa ciljem da se doping u sportu suzbije što je više moguće i postignu fer uslovi za sve takmičare.

Sve pomenute zabranjene aktivnosti su definisane i Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu, koji važi na teritoriji Republike Srbije, sa tim da treba pomenuti da su pravila slična i kada su u pitanju druge države ili međunarodne organizacije koje se bave organizovanjem sportskih događaja.

Zabranjene supstance i vrste dopinga - lista doping supstanci:

Pred vama je spisak uvek nedozvoljenih supstanci i nedozvoljenih tokom takmičenja, na kome se nalaze sve vrste dopinga nedozvoljene prema Antidoping agenciji Republike Srbije, koja usklađuje pravila sa Svetskom antidoping agencijom i svetskim antidoping kodeksom:

Supstance i metode koje su uvek zabranjene:

Neodobrene supstance - ovde spadaju bilo koje farmakološke supstance koje nisu navedene u narednim redovima i koje su bez važeće saglasnosti bilo kog državnog regulatornog zdravstvenog organa zaduženog za humanu upotrebu u terapijske svrhe;

Anabolički agensi;

Peptidni hormoni, faktori rasta, srodne supstance i mimetici;

Beta-2 agonisti;

Hormoni i metabolički modulatori;

Diuretici i maskirajući agensi;

Supstance i metode nedozvoljene tokom takmičenja:

Stimulansi;

Narkotici;

Kanabionidi;

Glukortikoidi;

Supstance zabranjene u određenim sportovima:

Beta blokatori.

Zabranjene metode koje su uvek nedozvoljene, bez obzira da li je takmičenje u toku ili nije:

Manipulacija sa krvlju i komponentama krvi;

Hemijske i fizičke manipulacije;

Genetski i ćelijski doping

Šta je doping kontrola i kada se izvodi?

Doping kontrola je sveukupna procedura planiranja testova, prikupljanja uzoraka, rukovanja sa njima, laboratorijska analiza istih, a podrazumeva i vođenje rezultata, eventualne pretrese, žalbe.

Sportisti su dužni da zajedno sa drugim učesnicima sportskih turnira omoguće i dozvole nesmetano sprovođenje doping kontrole, dok u suprotnom mogu biti sankcionisani kao da su pali na doping testu, odnosno kao da im je u krvi ili mokraći pronađena nedozvoljena supstanca.

Doping test se može obaviti tokom takmičenja, pre ili nakon njegovog početka, ali i van sezone. Što je viši nivo takmičenja u određenom sportu, veće su i šanse da se testovima pristupa češće, pa su vrhunski profesionalci uvek na oprezu.

Kontrolu na doping kroz testove obavljaju samo ovlašćeni kontrolori, kada se mogu uzeti uzorci najčšeć urina, a nekada i krvi, koji se potom analiziraju i utvrđuje se da li je test pozitivan ili negativan.

Kako izgleda procedura doping kontrole?

Procedura doping kontrole podrazumeva sljedeće korake:

Obaveštavanje sportiste o doping testu - nakon što sportista bude odabran za testiranje na doping, kontrolor ga o tome obaveštava i upućuje na potpisivanje prijema obaveštenja, čime se daje saglasnost o testiranju. Sportista može da zahteva da mu se pročitaju prava i obaveze;

Odlazak u stanicu za doping kontrolu - neophodno je da sportista poseti stanicu za doping kontrolu u što kraćem roku, najčešće sat vremena od prijema obaveštenja. U stanici se moraju nalaziti frižider sa napicima, svlačionica, tuš, kao i posude za davanje uzoraka;

Davanje uzorka - kontrolor će u sobi za davanje uzorka biti sa sportistom i nadgledati proces. Daje se uzorak mokraće od 90ml;

Sipanje urina u bočice - u naznačenoj kutiji se nalaze dve bočice koje moraju biti obeležene tračicom i brojem istim kao na kutiji. Zatim se u bočicu A sipa 60ml i u bočicu B, 30ml urina;

Merenje ispravnosti uzorka obavljaju kontrolori merenjem kiselosti odnosno pH vrednosti mokraće.

Koje su posledice kada je doping test pozitivan?

U slučaju kada dođe do povrede antidoping pravila i kada je test na doping pozitivan, sankcije su sledeće:

Ukidanje rezultata sa takmičenja u kojima je sportista učestvovao;

Privremena suspenzija koja se naknadno određuje;

Dalje onemogućavanje da sportista bude učesnik sportskih turnira;

Druge disciplinske mere utvrđene Zakonom i prema pravilima Antidoping agencije u Srbiji i svetu.

10 najpoznatijih sportista koji su koristili doping

Pred vama je “doping lista” od 10 najpoznatijih sportista koji su na doping kontroli bili pozitivni i nešto više o njihovom “slučaju”:

Alberto Kontador - nakon dvogodišnje istrage je 2012. godine pobednik najvećeg biciklističkog takmičenja Tour De France (2010) proglašen krivim. Koristio je klenbuterol, suplement za sagorevanje masti i jačanje mišića, koji se inače koristi za uzgoj i povećavanje kilaže za stoku;

Šoaib Aktar - godine 2006. je tročlani sud Pakistanskog kriket saveza utvrdio da je Šoaib koristio steroid nandrolon. Ovaj suplement je pomoć za oporavak od povrede, kao i za povećanje mišićne mase, snage i agresivnosti;

Šejn Vorn - igrač kriketa je uoči utakmice njegove australijske reprezantacije na Svetskom kupu 2003. godine protiv Pakistana krenuo put kuće, s obzirom da je pao na doping testu. Pozitivan je bio na lek Moduretik koji se koristi za lečenje hipertenzije, visokog pritiska, i zadržavanja tečnosti. Međutim, ima i maskirno svojstvo za steroide, tako što razblažuje tragove ove supstance u urinu;

Lens Armstrong - nekada legendarni biciklista posle dugogodišnjeg negiranja, priznaje da je koristio doping i to na gostovanju u emisiji kod poznate američke voditeljke Opre Vinfri. Koristio je testosteron, hormon rasta i EPO hormon za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, koji poboljšava količinu kiseonika za mišiće, ubrzava oporavak i povećava izdržljivost;

Ben Džonson - sprinter koji na Letnjim olimpijskim igrama 1988. godine obara svetski rekord na 100m vremenom od 9,79 sekundi. Međutim, medalja mu je ubrzo oduzeta kada se utvrdilo da je koristio stanozol, steroid na bazi vode koji je sličan testosteronu, za poboljšanje performansi;

Roj Džons Mlađi - samo nekoliko dana nakon što je odbranio svetsku titulu u boks kategoriji light heavyweight u Indijanapolisu, od izazivača Ričarda Hola, testiran je na doping i bio je pozitivan na testosteronski prekurzor androstendion, za povećanje mišićne mase i oporavak;

Anderson Silva - nekadašnji UFC prvak u kategoriji midleweight sa 10 uzastopnih odbrana titule je bio naširoko posmatran kao jedan od najvećih boraca svih vremena. Pa ipak, uništio je svu reputaciju koju je stekao nakon što je testiran pozitivno na steroide;

Dijego Armando Maradona - pred Mundijal 1994. godine, bilo je očigledno da se njegova karijera bliži kraju usled brojnih povreda i probelma sa zavisnošću. Međutim, na prve dve utakmice grupne faze takmičenja, Maradona beleži odlične partije. Kako je ovo delovalo sumnjivo, biva testiran pred treći meč protiv Bugarske, kada je bio pozitivan na 5 varijanti eferdina, koji se koristi za povećanje energije;

Tajson Gej - iako je 2013. godine trebao da bude glavni konkurent Juseinu Boltu na trci od 100m na Svetskom prvenstvu u Moskvi, biva odstranjen sa takmičenja zbog korišćenja dopinga. Suspendovan je na godinu dana i oduzeta mu je olimpijska srebrna medalja iz Londona;

Marija Šarapova - pred Australian Open bila je pozitivna na Meldonijum, koji je lek za zaštitu srčanog tkiva, ali pomaže i za izdržljivost. Ovaj lek je zabranjen tek u januaru 2016. godine kada je neposredno pre toga privukao pažnju doping zajednice. Preporuke sportstima kako bi se izbegle greške pri upotrebi lekova

Kao što ste imali prilike da pročitate, pojedini lekovi za lečenje određenih bolesti ili stanja, ujedno nisu dozvoljeni kao supstance koje se smatraju dopingom, jer povećavaju performanse i omogućavaju brži oporavak sportistima.

Zbog toga smo izdvojili najvažnije preporuke sportistima koje se tiču uzimanja lijekova:

Sportista uvek treba da lekara drži obaveštenim o mogućim doping kontrolama, kao i da upozori da se određeni lekovi smatraju dopingom;

Nikako ne uzimati ijekove ili supstance koje daju druga lica bez provjere;

Potrebno proveriti da li je dozvoljena upotreba antiasmatika sa ljekarom specijalistom;

Obavezno treba proveriti i sastav lijeka pre upotrebe;

Preporuka je da sportisti sa sobom na putovanje i takmičenja u inostranstvu ponesu unapred propisane lijekove za svoje uobičajene terapije;

Za određene lijekove je sa sobom potrebno imati i pismena obaveštenja ili potvrde od strane lekara specijaliste.

Sada kada ste pročitali sve ovo, vjerujemo da ćete i sami doping u sportu posmatrati drugačije. Ne samo da zvuči, već i jeste prilično kompleksna stvar, posebno kada se u obzir uzme koje sve vrste dopinga postoje. Otuda se i od profesionalnih sportista zahteva posebna pažnja prilikom upotrebe određenih lekova, jer u suprotnom slede ozbiljne sankcije.