FBiH priprema obnovu zgrada s ciljem povećanja energetske efikasnosti i smanjenja CO2

Vlada Federacije BiH, na prijedlog Federalnog ministarstva prostornog uređenja, donijela je zaključak o prihvatanju Strategije dugoročne obnove zgrada u Federaciji BiH za period do 2050. godine. Ova strategija, koja će biti dostavljena Parlamentu FBiH na razmatranje i donošenje, predstavlja strateško opredjeljenje u skladu s zahtjevima energetske tranzicije i ublažavanjem klimatskih promjena.

Obnova zgrada s ciljem povećanja energetske efikasnosti i smanjenja emisija CO2 predstavlja razvojni fokus ovog dokumenta.

U obrazloženju je navedeno da će Vlada Federacije BiH, donošenjem i implementacijom Strategije, dati puni doprinos poboljšanju ključnih makroekonomskih indikatora kao što su rast BDP-a, zatim zaposlenosti, kao i životnog standarda građana, te smanjenje trgovinskog deficita.

„Zakonski osnov za prihvatanje Strategije sadržan je u direktivama Evropske unije o energetskoj efikasnosti i o energeskim karakteristikama zgrada, čije provođenje je obavezno u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, Akcionim planom za energetsku efikasnost FBiH i Odlukom o izradi sektorske Strategije dugoročne obnove zgrada u FBiH“, navodi se u saopštenju Vlade.

U razlozima za donošenje, navodi se da se ova strategija bazira na projekciji energetskog sektora iz Integrisanog plana za energiju i klimu BiH, predstavljajući njegov provedbeni dokument za komponentu energetska efikasnost. Između ostalog, definisana su strateška opredjeljenja spram dugoročne obnove zgrada u FBiH za period do 2050. godine, uključujući opredjeljenja za tri desetogodišnja perioda do 2030., 2040. i 2050., a s ciljem energetski visokoefikasnog i dekarbonizovanog fonda zgrada do 2050. godine.

Pročitajte još:

• Energetku efikasnost podrškom EU poboljšaće 672 domaćinstva
• Pokrenuta Energetska strategija Rumunije 2025-2035, sa perspektivom 2050.
• Potrebno podići svijest građana o energetskoj efikasnosti

Obnova stambenih i nestambenih zgrada primjenom mjera energetske efikasnosti proizvodi manje gubitke energije, odnosno smanjenje potrebe za energijom, a čime se generišu uštede u budžetima (javnim i privatnim) i postiže smanjenje emisija CO2. Takođe, intenzivna obnova doprinosi povećanom zapošljavanju kroz razvoj građevinskog sektora (inženjerske usluge, proizvodnja građevinskih materijala i proizvoda, te građevinske operative), te se povećava vrijednost i životni vijek obnovljenih zgrada, komfor i kvaliteta unutrašnjeg vazduha.

Naglašeno je da je na putu BiH ka EU neophodno bolje korištenje fondova EU za finansiranje razvojnih prioriteta. Stoga se napominje i da je postojanje strateških dokumenata koji artikulišu razvojne prioritete, jedan od ključnih preduslova za pristup i korištenje EU fondova.

Strategijom je definisana i procjena potrebnih ulaganja, za što je istaknuto da će biti potrebno koristiti sve raspoložive izvore finansiranja poput budžeta različitih nivoa vlasti, dostupnih fondova EU, ulaganja kompanija – pružaoca energetskih usluga, zatim ulaganja iz sistema obaveza energetskih ušteda, kao i javno-privatnog partnerstva, te povlaštenih zajmova.

Energetski portal