Direktor “Aerodroma Trebinje” Mladen Stanković: Prvi letovi iz Hercegovine 2028.

Naveo je i da je sveobuhvatna procjena uticaja na životnu sredinu u finalnoj fazi – trenutno se vrši dopuna studije uticaja, nakon čega slijedi revizija i njeno usvajanje.

– Novac za eksproprijaciju zemljišta obezbeđuje Srbija, koja je i investitor projekta. Do sada je otkupljeno nešto više od 36 hektara  – naveo je Stanković.

GLAS: Šta je do sada urađeno na izgradnji aerodroma u Trebinju? 

STANKOVIĆ: Do sada je izrađena kompletna planska dokumentacija, pribavljeni lokacijski uslovi za izgradnju aerodroma, završeni istražno-geološki radovi i laboratorijska ispitivanja, uklonjena zaostala minsko-eksplozivna sredstva, izrađen najveći deo studijske i projektno-tehničke dokumentacije, sprovedena strateška i prethodna procena uticaja na životnu sredinu. Glavni projekat za izgradnju aerodroma je u fazi usaglašavanja sa tehničkim rešenjima pristupne komunalne infrastrukture, za koju su izdati lokacijski uslovi nadležnim domaćim institucijama. Potom će se pristupiti reviziji glavnog projekta aerodroma.  Na projektu su primenjivani najviši ekološki standardi i obezbeđene su sve potrebne mere zaštite životne sredine.

GLAS: Šta je još preostalo da bude urađeno da bi otpočela gradnja? 

STANKOVIĆ: Kad se revidira potrebna dokumentacija, izda ekološka dozvola i završi eksproprijacija zemljišta, nadležnom ministarstvu će biti upućen zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju aerodroma. Tu je još jedan od preduslova za izdavanje građevinskih dozvola za priključnu komunalnu infrastrukturu (pristupnu saobraćajnicu, elektroenergetski vod, priključak na gradski vodovod, kanal za odvodnju prečišćene vode sa aerodroma i optičku mrežu). Izrada projekata za ovu infrastrukturu kao i njena izgradnja u nadležnosti je institucija Srpske. Građevinska dozvola za privodni optički kabl već je izdata kompaniji “m:tel”. Projekat je kompleksan u svakom smislu. Od početka je bilo dosta izazova sa kojima smo se izborili, ukoliko bude novih, nastavićemo na isti način.

GLAS: Koliku površinu će obuhvatiti aerodrom u Trebinju i koji su sve objekti predviđeni na toj lokaciji? 

STANKOVIĆ: Aerodrom će imati površinu nešto manju od 302 hektara, a na njemu će biti predviđeni svi standardni objekti koji omogućavaju nesmetan javni avio-prevoz putnika. To su poletno-sletna i rulne staze, platforma za opslugu vazduhoplova, kontrolisani parking, kao i standardni objekti visokogradnje, putnički terminal, toranj kontrole letenja, vatrogasna stanica, skladište goriva, garažno-tehnički blok za aerodromsku opremu, eko-zona za sistemsko i organizovano lokalizovanje otpadnih produkata i razni pomoćni objekti.

GLAS: Da li je počela eksproprijacija zemljišta za izrradnju aerodroma? 

STANKOVIĆ: Sa eksproprijacijom zemljišta za aerodrom se otpočelo. Postupak eksproprijacije u skladu sa zakonskom procedurom sprovodi Republička uprava za geodetske i imovinsko-pravne poslove RS. Pod tim se podrazumeva i procena vrednosti nepokretnosti koju su izvršili veštaci odgovarajućih struka. Periodično se organizuju usmene rasprave radi otkupa zemljišta od sadašnjih vlasnika.

GLAS: Kada bi sve aktivnosti o pitanju izgradnje aerodroma u Trebinju mogle biti okončane, odnosno kada bi mogla početi gradnja? 

STANKOVIĆ: Prema dinamici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, ishodovanje svih potrebnih dozvola potrebno je završiti u 2025. godini da bi izgradnja aerodroma počela 2026. godine. Svaki međunarodni aerodrom po izgradnji mora proći proces sertifikacije, koji će u našem slučaju sprovoditi Direkcija za civilno vazduhoplovstvo BiH, prema domaćim propisima i u skladu sa sertifikacionim zahtevima Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja. Prvi letovi se mogu očekivati nakon dve godine od početka izvođenja radova na izgradnji aerodroma.

GLAS: Koliku podršku imate od nadležnih institucija Srpske, Srbije i grada Trebinja u vezi sa gradnjom ovog strateškog projekta? 

STANKOVIĆ: Na svim nivoima imamo podršku u realizaciji ovog projekta, bez toga projekat ovakve složenosti i veličine ne bi mogao da se realizuje.

GLAS: Pojavila se i informacija da je promijenjena lokacija na kojoj će biti građen aerodrom. Da li je to tačno? 

STANKOVIĆ: Ovo je još jedna u nizu dezinformacija o projektu izgradnje aerodroma u Trebinju, poput one da će terminalna zgrada aerodroma u Trebinju biti duplo veća od terminala sarajevskog aerodroma. Lokacija aerodroma je kod sela Taleža, a neto površina terminala je nešto više od 12.000 kvadratnih metara. To su lako proverljivi podaci, dostupni i u nacrtu Studije uticaja na životnu sredinu koja je od početka godine publikovana na internetu.

Primjedbe iz Dubrovnika 

GLAS: Kako gledate na to što su ranije vlasti u Dubrovniku najavile da će uraditi sve da ne dođe do izgradnje aerodroma u Trebinju?

STANKOVIĆ: Ako je neko zaista izjavio da će uraditi sve da ne dođe do izgradnje aerodroma u Trebinju, može se reći da je to u najmanju ruku nekorektno. Ovo je razvojni projekat i ima veliki značaj za Trebinje, a pozitivno utiče i na čitav region. Ako je neko, ipak, izjavio da će uraditi sve da ne dođe do izgradnje aerodroma koji eventualno može proizvesti neprihvatljive uticaje na životnu sredinu, onda sa time mogu da se složim. Sve vreme i radimo na tome da kompletan aerodrom bude ekološki potpuno prihvatljiv i održiv. Primedbe dostavljene iz Hrvatske su detaljno razmotrene i biće propisno obrađene u konačnoj verziji Studije uticaja na životnu sredinu “Aerodroma Trebinje”.