Alternativna goriva – Put EU ka klimatskoj neutralnosti
Prevozna sredstva su neizostavan dio savremenog života. Ona nas povezuju sa svijetom – omogućavaju nam da obavljamo svakodnevne obaveze, putujemo na odmor ili da namirnice uvijek budu dostupne na policama prodavnica. Bez automobila, kamiona, brodova ili aviona, svakodnevica bi bila nezamisliva. Ipak, koliko god da je njihova uloga važna, prevozna sredstva mogu ozbiljno narušiti drugi, […]
Prevozna sredstva su neizostavan dio savremenog života. Ona nas povezuju sa svijetom – omogućavaju nam da obavljamo svakodnevne obaveze, putujemo na odmor ili da namirnice uvijek budu dostupne na policama prodavnica. Bez automobila, kamiona, brodova ili aviona, svakodnevica bi bila nezamisliva. Ipak, koliko god da je njihova uloga važna, prevozna sredstva mogu ozbiljno narušiti drugi, podjednako bitan aspekt našeg života – naše zdravlje, prirodu, pa i budućnost same planete.
U Evropskoj uniji emisije iz transporta porasle su za više od četvrtine od 1990. godine. Ukoliko se ne preduzmu ozbiljniji koraci, samo sektor transporta mogao bi do 2030. godine da čini skoro polovinu ukupnih emisija gasova staklene bašte, pokazuje najnovija analiza organizacije Transport i životna sredina (T&E).
Put ka postizanju neto nulte emisije do 2050. godine, kako je postavljeno u strategiji Evropske unije, zahtijeva hitnu akciju. Od 2007. godine, kada su emisije iz transporta dostigle vrhunac, ovaj ih sektor smanjuje tri puta sporije od ostatka privrede.
Treba uzeti u obzir da je transportni sektor u Evropi u stalnom porastu. Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), od 2000. do 2019. godine potražnja za prevozom značajno je porasla: putnički saobraćaj za 20 odsto, vazdušni saobraćaj za čak 86 odsto, drumski prevoz za 18 odsto, a teretni saobraćaj za 22 odsto.
Najveći zagađivači i dalje su automobili sa motorima s unutrašnjim sagorijevanjem, koji čine više od 40 odsto ukupnih emisija iz sektora transporta. Za automobile i kamione postavljen je cilj nulte emisije do 2035. godine, što znači da bi do tada svi novi automobili i kombiji prodani u Evropskoj uniji trebalo da budu električni. Na drugoj strani nalazi se željeznički saobraćaj, koji je ocijenjen kao ekološki najprihvatljiviji način putovanja, ako se izuzme vožnja biciklom. Ovaj podatak pojačava se ukoliko se uzme u obzir razvoj elektrifikacije, odnosno opremanje željezničkih pruga električnim sistemima napajanja. Prema podacima Eurostata, od 1990. godine elektrifikovane željezničke linije porasle su za oko 30 odsto.
U Evropskoj uniji 12. oktobra 2023. godine na snagu je stupila Uredba (EU) 2023/1804 o uvođenju infrastrukture za alternativna goriva, a njena primjena počela je 13. aprila 2024. godine. Ovom uredbom ukinuta je dotad važeća Direktiva 2014/94/EU. Na osnovu nove uredbe, do 2035. godine postepeno će se uvoditi brojni ciljevi za države-članice koje je potrebno da ispune. Ona predstavlja dio paketa „Fit for 55“, koji ima za cilj smanjenje neto emisije gasova staklene bašte Evropske unije za najmanje 55 odsto do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 1990. godine, kao i cilj da se do 2050. postigne klimatska neutralnost.
Uredbom se utvrđuju obavezni nacionalni ciljevi za države-članice Evropske unije vezani za uvođenje javno dostupne infrastrukture za alternativna goriva, a posebno za električnu energiju i vodonik. Ova infrastruktura odnosi se na putnička vozila, brodove koji su privezani u pristaništu, kao i avione u mirovanju, a s posebnim naglaskom na transevropske mreže. Uredbom je napravljena podjela u zavisnosti od vrste prevoznog sredstva i vrste goriva, uz definisanje specifičnih ciljeva koji su postavljeni za svaku od ovih kategorija. Ovo ima za cilj da osigura adekvatnu infrastrukturu za punjenje i snabdijevanje energijom, čime se podstiče razvoj održivog transporta.
Infrastruktura za punjenje za električna vozila i kombije podrazumijeva da države-članice treba da osiguraju postavljanje javno dostupnih stanica za punjenje u odnosu na broj registrovanih vozila. Za svako registrovano električno vozilo ukupna izlazna snaga treba da bude najmanje 1,3 kW, dok za hibridna vozila najmanje 0,80 kW. Pored toga, treba da se obezbijedi uvođenje javno dostupnih stanica za punjenje duž mreže transevropskog transporta (TEN-T). Kako se navodi, do kraja 2025. godine svako mjesto za punjenje s izlaznom snagom od najmanje 400 kW, uključujući minimum jedno mjesto za punjenje od 150 kW, treba da bude postavljeno najmanje na svakih 60 kilometara na osnovnoj mreži TEN-T u svakom pravcu putovanja. Do 2035. godine, svaka stanica duž mreže treba da ima izlaznu snagu od najmanje 600 kW i da uključuje najmanje dva mjesta za punjenje od 150 kW. Kako bi se postigli ovi standardi, izlazna snaga na stanicama će se postepeno povećavati od 2025. do 2035. godine.